Eh, draga moja djeco! Evo došao je težak vakat, teži je od zemlje, a jači od kamena…
– Trpila je majka dok vas je hranila i odgajala, borila sam se za vašu svaku suzu, da mi nebudete gladni, žedni, bosi i bolestni.
– Dok sam vas ljuljala na rukama svojim, moje suze su bile radosnice, svu ljubav majka je vama podarila.
– Radila je majka, na leđima mnogi teret nosila, stalno se kroz život za vas borila.
– Molila sam Boga za vaše zdravlje, da vas izvedem na pravi put, da vam pružim svu ljubav i pažnju…
– Eh, djeco moja draga…ali godine su brzo se nizale, mislila sam da neće majka više imati suza.
– Vidim vrijme je učinilo svoje, svi ste svojim putem otišli…a ja, ostala sama, da čuvam vaše slike, da pazim na ognjište vaše.
– Majka je zadovoljna i sa komad kruha, nisu moje suze od bolesti i gladi potekle, već od samoće i tuge.
– Moje su oči željne vas, moje ruke traže da vas grle…
– Plače majka i suze svoje briše, dođ`te djeco ne može majka samoću da izdrži više…
Autor: Hasan Keranović